PRESScrapbook

Popscotch Radio & e-zine interview with 93DOT93 founder, December 2016.

15239401_10211558710027559_2074039295_n

INTERVJU: 93.93 / MARKO DABETIĆ

“93.93” nam se na Bandcampu predstavlja kao “DIY/nezavisna izdavačka inicijativa iz Srbije koja donosi zvuk iz najmračnijih i nauvrnutijih zabiti savremenog (ne samo) lokalnog undergrounda.” Možeš li nam reći kako si došao na ideju da pokreneš celu priču, nešto više o objedinjujućem zvuku lejbla i okultističkoj referenci u nazivu (ili generalno tvojoj opsednutnosti brojevima)

Kakva korist od naslova ako nije nešto najnaj? Šalu na stranu, to mu više dođe neki propagandni tagline nego neka striktna politika etikete – ali opet, verovatno na kraju neće biti daleko od istine. Pravi odgovor na to otkud ideja je najmanje dvojak: sa jedne strane, tu je taj imperativ iznutra, koji se trudim da ne preispitujem, koji je izgurao i pisanje svojevremeno i Tearpalm i sve što sam ikad uradio valjda; sa druge strane, u pitanju je želja da nekako okupim na jednom mestu makar jedan deo svega onoga što rade ljudi koje ovako ili onako znam, a što je u nekom mom doživljaju zaista kvalitetno i zanimljivo.

Sama ta namera nije ništa novo, radili su to ljudi ovde i ranije i radili dobro, Ne-Ton na primer ili Cold trinity/N. A. U. K. u jednom trenutku, Asino Elettronico takođe, Hogon preko svog bloga (koji bi bio fantastičan label) – kod  93dot93 je stvar u tome da se za autentičnost ponude oslanjam na tu ličnu komponentu u odabiru stvari. Ne opterećujem se time šta je “relevantno”, vodim se jedinim što imam a da na današnje vreme može i dalje da bude zanimljivo – tim skroz egoističnim prelomom diskutabilne ‘scene’. Sa tog ličnog plana dolazi i taj “mračnjački”, “okultni” ton, budući da su moji horizonti u životu prilično uobličeni tom vrstom istraživanja… Ali ponešto od toga je i humor, iako ne znam koliko je to zaista vidljivo.

Sam naziv 93.93 je neka vrsta igre sa tradicionalnim pozdravom Telemita, 93/93 – broj 93 najgrublje rečeno označava ljubav i/ili volju, tako da mi je ovo delovalo kao dobar grafički izraz za jednake delove ta dva koji su potrebni da se čovek bavi ovakvim stvarima. Ali isto tako je i moja pošalica sa samim sobom, oko toga da je label tu da sve što radim poslednjih godina ne ostane 93,93% gotovo.

 

Antologijska kompilacija In No Order of Importance uvodi nas u “polimorfno perverzni” zvuk lejbla, na kome je zastupljeno oko 20-ak izvođača iz različitih sfera elektronskog undergrounda, od witch house-a preko EBM-a do vedeta tripozne elektronike i tehna, koji donekle ima kohezivni element (pred ili post) apokaliptično zvučeće klupske muzike. Kako je tekao proces prikupljanja traka i koji su bili odlučujući kriterijum za odabir? Pored par retkih koncertno aktivnih imena, i projekata koji su neaktivni neko vreme unazad, ili se slabo čuje o njima (Koneyn i Demiurge sa Asino Elettronico lejbla koji je pre par godina izdao dve kompilacije, takođe uronjene u drugačiji elektronski zvuk) ima i onih koja su nepoznata čak i auditorijumu koji je duboko u ovim vodama. Da li bi mogao ukratko da nam kažeš nešto i o njima?

Pre svega, moram da kažem kako me uvek iznenadi dobra volja ljudi oko ovakvih stvari. INOI je imala za cilj, makar u toj nekoj prvoj impulsivnoj zamisli, da bude neki showcase budućeg rostera 93.93 – malo preambiciozno u startu, kad se uzme u obzir da dobar deo ljudi jednostavno ne radi više muziku ili ne radi trenutno . Bar dva čoveka koji su mi bili jako važni za taj idealni početak vratila su se iz penzije da urade ekskluzivne trake, od ljudi koje nisam poznavao lično niko nije odbio da priloži svoje, dobio sam unreleased materijale Mekonina i Kolaboratora koji su meni svaki na svoj način fenomenalni i nadam se da će u celosti ugledati svetlo dana na 93dot93 – čak sam dobio dozvolu od prijatelja koji se jednom odrekao svojih učinaka koji su meni trajno prirasli za srce da uvrstim nešto u kompilaciju – i sve to imajući na umu da svako malo neko negde smara sa nekim konkursima i pozivima za kompilacije “neafirmisanih” koje na kraju završe kao Bandcamp free download i to je to, te da većina ovih ljudi za to više nema živaca. U mom iskustvu to ume da bude dosta gorak osećaj, na kraju – ako izostane neki razvoj.

Zato je ideja 93.93 bila da što je više moguće od kontaktiranih autora bude zastupljeno svojim izdanjima – koja će, u skladu sa politikom etikete i finansijskim mogućnostima biti postepeno  pretvarana u fizička izdanja. Pre toga, radi se na tome da makar dobiju preko etikete izlaz na popularne streaming servise, te da tako imaju neki razlog osim dobre volje da svoj materijal objave za nas, umesto da prosto sami naprave Bandcamp stranu i nose se sa tim po sistemu u-se-i-u-svoje-kljuse. Ovo sve dosta sporo ide, prvenstveno zbog vremena koje treba uložiti te organizacijskih zahteva cele stvari – ako se radi kako treba, a onda i zbog niza nepredviđenih turbulencija u ličnom životu koje su učinile da neko vreme sva moja pažnja bude na drugim frontovima. Ali sama stvar je jednostavno previše dobra da se uopšte ne dogodi, tako da nas evo opet.

 

Šta je po tebi kvalitetno u trenutnom srpskom (elektronskom) undergroundu, a da se već nije našlo u okviru 93.93 kompilacija/izdanja?

Jao. Ja iskreno sumnjam da sam u stanju da dam ikakav upotrebljiv odgovor na ovo. Ne pratim više ništa. Zvuči idiotski za čoveka koji vodi label, ali sa druge strane, 93.93 je suštinski dosta samoživa stvar, pa onda valjda i nije neobično. Videh nedavno da su se pojavila nova izdanja Alone, Alone in Heaven i Magma trakta– to je sigurno vredno pažnje. Još nisam stigao da čujem, ali hoću. No to je teško stvar trenutka, Nitkov je tu koliko, četvrt veka možda – i uvek je dobro to što radi.

Ako to elektronski uzmemo uslovno, onda Nežitov album, logično. Baš sve ono što 93.93 voli: ličan, lo fi, nesavršen ali proživljen.

Uopšte, zvučaće …kako bude zvučalo, ali realno je 93.93 delom moj odgovor na taj andergraund. Bar u onoj meri u kojoj je Tearpalm doprinos istom. Ništa što sam čuo od 2010. do danas kod nas mi, recimo, nema taj edge koji ima onaj suludi komad koji potpisuje Dunduew na Frape izdanju. Elektronika mi je nekako postala cirkus, “vidite koje sve zvrčke imam i šta sve one mogu, te gde sam sve bio”, plus ona ista ‘zajebantska’ crta koju sam uvek mrzeo i u drugim oblastima stvaralaštva kod nas. Ironija i prepamet u strahu da se ne ispadne naivan, ili strahu od kritike, nemam pojma više. Možda je samo stvar u tome da posle neke tačke svako oseća neku potrebu da bude zabavljač.

S druge strane, imamo The Cyclist Conspiracy, koji je i zabavan na jedan intelektualno primamljiv način i pritom sve pršti od dobre svirke, a iskreno se nadam da ćemo čuti nešto novo uskoro od Crnog deteta, na primer, čiji mi je prvenac onomad bio valjda jedini stvarno dobar domaći rock album te godine.

I u svetu, sve manje mi je zanimljiva elektronika, pogotovo nakon što su i poslednji zanimljivi izdanci one najokvirnije rečeno witch house priče totalno ugasili. Iskreno, sve više me oduševljavaju novi underground metal bendovi – doom, crust i black sreću thrash i najsiroviji rokenrol kod nekih od njih i to mi je mnogo direktnije, naivnije i lepše od zilion elektronskih izdanja koja sva zvuče isto – onako kako najnoviji sample packovi diktiraju.

Prelazimo na priču o svakom od izdanja. FemNoise EP je retka kompilacija noise autorki sa naših (a možda i ne samo naših) prostora, koja oscilira od industrijalne ritmičke buke, preko apstraktnijih mic-pedala orijentisanih zvukova do semplerskije buke koja koketira sa witch house i vaporwave senzibilitetima. Možeš li nam reći nešto više o sastavljanju ovog izdanja? Ko je Edipa D?

Ovde već polako dolazim u sukob sa samim jezikom da bih odgovorio. Ne želim da upotrebim izraz “žensko” stvaralaštvo, jer mi je to, pogotovo u današnjoj atmosferi opšteg graktanja po netu i medijima gde se svako malo čuje da je nešto “muško” ili “žensko”, forma agresije koja pokazuje da iako smo obrazovaniji stvarno ne napredujemo kao vrsta. Opet, u nedostatku boljeg izraza – kreativnost žena je u mom iskustvu brutalna i ima neku heroičnu notu – bilo da je reč o Kathy Acker, Toni Morrison, Valie Export, Patti Smith, pesnikinjama i likovnim umetnicama koje sam poznavao ili ih poznajem, ili nekoj od autorki sa Femnoise izdanja. Objediniti ih pod bilo koji tag je iluzorno kao i uvek, but this one (feminine) sticks. Femnoise je inače zamšljen kao serija EPjeva i zaista se nadam da ćemo u tome i uspeti.

Edipa D. je samozatajna perkusionistkinja koja je programirala i deo bubnjeva za Pt/Tearpalm. Toliko je povučena da ustvari živi u muškom domaćinu.

 

Dunduew je pseudonim Mihajla Jovanovića koji se nedavno preselio u Njujork. Njegov Frape Duplais zvuči kao jedna dugačka elektronska improvizacija, sa dosta gličastih zvukova, softverske retroelektronske buke i atmosferom minimalističkog klupskog doživljaja. Koja su tvoja sećanja i impresije vezana za izlazak ovog izdanja i zvuk koji je inspirisao isto?

Kao što rekoh gore – takve elektronike više nema, ili je ja ne nalazim. Divlje, lo fi, zlo i naopako. Naravno, treba imati Mihajlov temperament i putanju da to bude tako. Što je još jedna stvar u vezi sa 93.93: ljudi su bitni. Mihajlo je svoj BG duh odneo u Njujork, i ja se iskreno nadam da neće puno proći dok ne zasvira i tamo. Siguran sam da će biti ljudi kojima će to da se dopadne. Takođe, on ima dosta shelved materijala koji prosto nije hteo da objavljuje ranije – nešto od toga mi je dao, i svakako će biti još nešto njegovo na 93.93. Uključujući i split sa Dunduew/Tearpalm svirke sa 20/44, u organizaciji Novog Radio Beograda 2010. koja je meni lično bila jedna od omiljenih u onstage istoriji Tearpalma.

 

I.M.E je još jedna dugačka psihodelična Tearpalm traka koja savršeno sažima polimatski senzibilitet projekta i stajanje na ivici avangardnog haosa. Možeš li da nam kažeš nešto više o delovima koji je konstituišu?

Infernalne metanske emisije… Tearpalm ima taj meni neverovatan vakuum od 2010. do danas, sa izlaskom “pravog” albuma. Posle eponimnog iz 2009. koji je ujedno bio i poslednje fizičko izdanje, bilo je pregršt “specijalnih” izdanja, koja je diktirala lična priroda projekta i dinamika svih onih stvari u meni koje ga animiraju i oblikuju. Cumulus je, recimo, bio pravi primer toga – dnevnik duševnih stanja jedne zime u Beogradu, sastavljen ne malim delom zvucima nastalim tako što sam pretvarao fotke noćnog neba nad gradom u zvuke preko Audiopainta.

I.M.E. je isto to, nekoliko godina kasnije. Dokument o predugom trenutku nemoći i privlačnosti potpunog samouništenja. Metanske emisije su jedan od najdrastičnijih scenarija realnog kraja života na zemlji, spirala gasa iz dubine i vatre kojoj nema zaustavljanja… U tom trenutku, meni je bila neka uteha da blenem u žar meditirajući o tome.

Takođe, to je prva Tearpalm stvar ikad da sadrži (verbalnu) vokalnu partiju. Karma Sleuth je uživo ponekad imala u transu improvizovan tekst, ali na snimcima toga nije bilo, samo onaj neverbalni deo na Pending Promises.

Želim da pevam, ima neviđene energije u tome koja me prodrma do samih temelja. Drugi Pt/Tearpalm je bio još jedan korak ka tome.

 

PT i Tearpalm je tvoja druga kolaboracija sa gitaristom Željkom Ljubićem, i jedno od dva najrokerskija izdanja na lejblu. Kako bi opisao razliku u zvuku između ovog izdanja i “Osvita”, i da li bi mogao da nam kažeš nešto više o silnim muzičkim i inim popkulturnim referencama na izdanju. Šta se inače dešava sa Tearpalmom i kada bi mogli da očekujemo neki novi nastup, u bilo kojoj od inkarnacija?

Najjednostavnije bi bilo reći da je Osvit bio totalno intimno izdanje, muzika radi muzike, jer nam se radilo zajedno. Dok je Drugi obeležila neka inicijalna želja da damo svoj tejk na garage rock, mada na kraju ne znam koliko je to ispalo tako. Meni je uvek bila super “avant-garage” priča Pere Ubu, delom je to uticalo na to kako sam ja lično doživeo rad na njemu.

Rad sa Pitijem je milina, većinu snimačkih sesija sam prosto uživao slušajući ga kako svira na jedva neki stem buduće stvari ili samo na loop neki, kompletno bih ostavio svoje delove da ih razradim kasnije. Ovaj put je tu bio i Miloš, koji je bio ispočetka u živoj postavi Tearpalma, dok ga nismo smorili. Rokenrol mu više leži i bez njegovog basa to ne bi bilo to – takođe, dosta mi je značio njegov insight oko zvuka rokerskih delova. Dimitrije je kao i uvek pozlatio svojim synth i sampler partijama dve od tri udarne pesme, tako da je to u neku ruku all in one Tearpalm tamo gde ga niko nije očekivao – čak ni ja, ispočetka. Definitivno je pokupio više pažnje no prethodna izdanja, iako je među nekim mojim prijateljima jednako mešano prihvatanje kao i kod Osvita; kod prvog je nekima smetao trip hop prizvuk, kod drugog rokenrol. Kapiram da će i u budućnosti biti toga puno.

Tearpalm ima samo jednu stavku u agendi od početka – da bude SVE što pokaže tendenciju da bude. U tom smislu, i u svetlu onoga što sam gore već rekao, mislim da će trajati dok sam živ. No, trenutno su stvari takve da je na ledu, makar što se živih nastupa tiče. To nikad stvarno ne znači da ih neće biti, ali ja definitivno nemam ništa u planu u narednim mesecima. Ono što je izvesno je da će biti makar još jedno “specijalno” izdanje, nastavak Cumulusa, koje je nastalo prošle zime, u istoj Tamnoj noći duše kao i I. M. E. (rough miks jedine stvari sa vokalom sa njega sam pustio u jednom od izdanja Heksagrama nedavno), a nadam se da će polovinom sledeće godine biti najzad i taj “proper” album koji se cedi već 6 godina …zvaće se TO THE HAPPY FEW, prema rečenici kojom se junak Zaludne mistrije Bogdana Bogdanovića oprašta od hermetičarskih ludila i bira život.

Trenutno sam kao muzičar više posvećen projektu koji je u onoj najlomljivijoj, rovitoj prvoj fazi nastajanja i nema veze sa elektronikom. No, o tom – potom.

 

Moj prvi susret sa muzikom Nikole Živkovića (Nežita) je bio njegov Splendor Solis EP iz 2011. godine koji je zvučao kao nešto zaista sveže, sinematično i evokativno, sa povremenim neoklasičnim i gotičkim DCD teksturama (kasnije saznah da je to imalo kovanicu ghostgaze ) koji je izrodio i kolaboraciju sa novosadskim elektronskim muzičarem Nemanjom Lazićem. Slušajući “Triad”, u koji me je savršeno uvela referenca na jedan od mojih omiljenih košmarnih filmova iz detinjstva, Džejkobova lestvica strave, razmišljam o tome koliko je ovo mnogo intimniji ali i pristupačniji album sa alternativnim rok uticajima koji se mešaju sa trip hop mrakom a na kome takođe imamo par filmskih ambijentala u njegovom prepoznatljivom stilu. Voleo bih da čujemo više o intimnoj priči sa albuma i njegovim temama.

neyitdejana.jpg

Nikola Živković a. k. a. Nežit

Nežit: Album “Triad” je nastao u teškom periodu za mene. Uopšteno govoreći, to je album koji je moje malo uputstvo kako prihvatiti promenu. Budući da je posvećen mojim preminulim roditeljima, obiluje temama o smrti i gubitku, ali i preporodu i korišćenju bola kao kreacione sile. Nekada moraš da budeš u mraku da bi video svetlost. Što se tice tehnikalija, ja stvarno nisam hteo da previše eksperimentišem na albumu, ali se naravno to završilo sasvim drugačije. Ipak, mislim da album sa sobom nosi određenu prepoznatljivu atmosferu.”

 

Primećujem veliku pauzu između prve ture prošlogodišnjih izdanja i Nežitovog albuma. S obzirom da si već najavljivao da će neki od kompilacijskih muzičara izdati i svoj prvi album za 93.93, koji su planovi za budućnost, i koja su tvoja iskustva u vezi sa dosadašnjom promocijom lejbla?

Nažalost, promocija je, makar u onom valjda najvažnijem, a meni svakako najmilijim smislu, kao neke akcije uživo, za sada izostala. Dva puta su nam ljudi iz Dragstora početkom prošle godine davali termine i čak bili skroz predusretljivi oko mojih zanovetanja sa “okultnim” datumima, ali zbog niza pomenutih malera jednostavno mi je bilo nemoguće da sinhronizujem sve što je bilo neophodno – ljude,  sredstva i tajming. Da stvar bude gora i Pt/Tearpalm planovi za svirke i neke veoma zanimljive audiovizuelne događaje su iz sličnih razloga odloženi, uprkos stvarno ok podršci od elektronskih fanzina i radija (ovde moram da se zahvalim Ediju iz MjuzNjuza  i Horviju iz Terapije.net pre svih, te Nenadu i Olji iz HellyCherryja) i za moj pojam generalno dobroj zainteresovanosti ljudi. Nakon skoro godine hibernacije, sad bi trebalo da jedno po jedno polako vidi neki nastavak.

Među planovima koji su otišli na led prošle zime bili su pomenuti Dunduew/Tearpalm split, ostatak materijala koji mi je Mihajlo dao, spoken word kompilacija koja obuhvata i ljude koji se pored pisanja bave i muzikom, u raznim fazama su ostali razgovori za objavljivanje sa ljudima koje do nekih pouzdanih vesti ne bih direktno pominjao, ali mogu da kažem da sam od onda ostao u nadi da 93dot93 uvrsti u svoj katalog Mekonina, Solar, reizdanje/remaster izabranih stvari projekata Cosmomachia i Insect Human, Kolaboratora… U poslednjih godinu dana Nikola (Nežit) je pored svog autorskog doprinosa dosta doprineo priči nekim svojim idejama o kojima će još biti reči (recimo, ideja o izlasku na streaming servise je njegova i on je generalno neka vrsta slobodnog partnera u 93.93 sad) i bilo je još stvarno vrednih sugestija od prijatelja koje ćemo se truditi da ispratimo, počev od podkasta sa pojedinim autorima kao gostima, nekih opipljivih izdanja za kolekcionare i crowdfunding kampanja, dok bih ja lično stvarno voleo da 93dot93 dobije svoje književno krilo. U ovom trenutku nisam siguran šta će doći prvo, remiks album koji treba da isprati Nežitov Triad (prva traka šabačkog autora The Kekk je pristigla) ili to specijalno Tearpalm izdanje, ali svakako će oba biti soon enough.

Trudimo se da stalno imamo na umu to da se treba odupreti prevelikim frustracijama što stvari ne idu lakše. Ubeđen sam da ovakve stvari moraju da izgrade sebe kroz određeni životni vek i u tom smislu se uzdam u magareću istrajnost koja je valjda jedini kvalitet koji sam sebi potvrdio kroz svoj kreativni život. To i ok ljudi, i nešto dobro mora da se desi.

 

Kompilaciju odabranih traka sa 93.93 lejbla možete poslušati na Mixcloudu

 

Read it on popscotch.org

.

DUNDUEW: Frape Duplais (93.93, 2015) review at Terapija.net (in Croatian)

Dunduew je jedan od tko zna koliko koječega što radi Mihajlo Jovanović, beogradski gradski vuk nekoć odrastao uz Butthole Surfers i Ministry, pa bio dio lokalne hc scene, svirao u jednoj od postava Srca Komete, sa Srkijem iz bivše Zemlje Broj 9 (danas Panorama) i tako svašta. Opširniju biografiju o njemu će te naći na oficijelnom webu izdavača 93.93 (https://9393publishing.wordpress.com/artists/) koju istini za volju nisam imao vremena proučavati, ali moram priznati da me ovaj minimalistički neobičan album privukao svojom nesvakidašnjom lucidnošću.

Riječ je praktički samo o jednoj, dakako instrumentalnoj temi “Frape Du Mare” dugačkoj ravno 40 minuta u kojoj on nesmiljeno šara raznoraznim egzibicijama igrajući se poliritmije s programima, bacajući loop efekte, harmonije syntha (ili nekih laptop klavijatura, nevažno je), a da pri tome niti malo ne teži zagreznuti u konzekventni plesni ritam koji bi odmah od prve zabrazdio i očarao masu na plesnom podiju. On je, evidentno drugačiji freak koji se poigrava deep/acid scenom kao da je došao s neke druge planete. Eksperimentira bez vidljive želje za standardima osnovne glazbene baze. Naprosto, reklo bi se da baš i nema sluh kao što su mnogi to spremno tvrdili nakon prvih albuma The Residents, Throbbing Gristle ili Coil, ali malo sutra…

[  ]

Poanta je u tome što se Dunduew namjerno odupire stereotipovima furajući svoj osobeni trip istraživajući post-avangardne mogućnosti ishlapljelih plesnih žanrova koji su se, znamo dobro, svi mahom prepustili house klasicizmu. Njegova glazba je ovdje sablasni dodir vanzemaljca s ‘pećinarima’, onima što su svoje mjesto podredili jednom obitavalištu u širokom spektru globalne kulture i drže se isključivo kamena, vatre, vlastitog krzna i prve prilike da ‘ubiju ručak’, te da zadovolje primitivne nagone ne znajući da osim uskog prostora kamenjara, da ne kažem disco-podija, postoje još mnogi neistraženi svijetovi zvuka u koje pećinarska kultura ranog paleozoik-disco/housea nije zakoračila.

Koliko je ustvari “Frape Duplais” jednostavan trance-trip/acid album za otvaranje percepcije pokazati će daleka budućnost. Smijali su se pećinari onome kromanjoncu ili neandertalcu što je došao na ideju o okruglom kamenu pretvorivši se u kotač (točak), najsimetričniji izum ljudske civilizacije, a isto se mogu i ovoj glazbi jer sustavno ruši postavljene principe nekakve ‘harmonije’ i ‘sklada’. Notorna glupost. Ma kakvi principi. Ako ijedna grana civilizacije dozvoljava išta neprihvatljivo, onda je to umjetnost u svim oblicima gdje se umjetnik može izražavati kako god želi. Nije art neko egzaktno područje poput fizike, kemije ili biologije, to znamo odavno, a ovako kako je Dunduew oblikovao svoj za sad malecki prostor u njemu više nalikuje na metafiziku i ezoteriju u kojima su sve hipoteze dozvoljene sve dok se ne obore ili ne pokažu točnima.

Dopuna albuma je 18 minuta dugačka “Frape Du Frape (Astral Incest Diaries Mix)” u live-remixu Tearpalma 24.XI 2010., na dan kad je svijet napustio istinski velikan ovakve glazbe – Peter Martin Christopherson – Sleazy i s bogatom psycho atmosferom u laganom, ali ne i drone ambijentu na Tearpalmovski način dočarava svu ljepotu i raskoš odnosa mraka, svijetla, tišine, buke, eksperimenata i simetrije. Vrlo prijatno, tipično minimalistički progressive za klasični Tearpalm.

Naslovi: 1.Frape Du Mare, 2.Frape Du Frape (Astral Incest Diaries Mix)

ocjena albuma [1-10]: 7

horvi // 04/02/2016

 

Read it on terapija.net

.

PT & TEARPALM: Drugi (93.93, 2015) review at Terapija.net (in Croatian)

Na nedavno pokrenutoj etiketi 93.93 koju vodi upravo Marko Dabetić iliti Tearpalm pojavio se nastavak suradnje s Pt-ijem, gitaristom Goribora u pozamašnom tajmingu skoro za dva komotna albuma od 35-40 minuta.

Iznenađenje je tim veće što se Marko odlučio za vokale na srpskom isporučivši gomilu frustriranih žuči, vlastitih metafora na lična razočarenja i otužan život na srpskom jugu vrativši se ponovno u Beograd. Lirski nije direktno stao konfrontirajuće već sofisticirano ispredajući turobne storije koje možda naizgled djeluju fikcijski, sanjarski, pa čak i u stilu SF priče, no iza svega toga stoji poremećeni slijed neskladnih životnih okolnosti, razočarenja, socijalnih tegoba i društvenih trzavica. Isto tako i glazbeni je dio vješto katapultiran svojevrsnim kompromisom: onoliko koliko je na prethodniku “Osvit” (2012, Slušaj najglasnije) manjkao, odnosno Piti bio zakinut za gitarističko umijeće i sam stilski rakurs u kome se i nije snašao najadekvatnije, toliko je na ovome radu njegova gitara dobila sve prepoznatljive karakteristike psihodeličnog blues-rock maestra, a sukladno time i Tearpalm se potrudio onaj svoj elektronski post-industrial protežirati u tri-četiri neočekivano moćna i plesna komada poput “LOOP 999 (Čovek sa pokvarenom filmskom kamerom)” koji idealno pristaje uz bok Disciplin A Kitchme, potom “LOOP 777 (Svako za sebe)” u kome se evidentno osjeća prisustvo trip-hop konotacija Goribor, te dinamička spoken-word storija “Iglograd (Put na Sirius)” konceptualno prepletena kao središnjica u 20 minuta dugačkom komadu “LOOP 333 (Među zvezdama) / Iglograd (Put na Sirius) / V.S.T.P.R.K.N.T.C.K.P.S.” pokazujući idealne odlike kompleksnog aranžmana i ozbiljnog koraka u progressive-industrial.

Album je uglavnom vrlo šarene stilske građe, osvježen brojnim inovacijama, a bome i finim akustičnim session instrumentalima što su do sada u slučaju Tearpalma bili većinom čvrsto fiksirani uz elektronski drone i lagane ambijentalne sfere. Instrumentalizacije ovdje ima podosta, obojica su svojski zasukali rukave i odfrljili maštu u analognom smjeru. Piti šara brojnim staccatima, atmosferičnim linijama, distorziranim solažama, ekspresijama i improvizacijama, a Marko se uz elektronske programe, ritmove i ine finese pozabavio i čistom svirkom na synthu i klaviru pokazavši talent za skladanje vedre, plesne, prozračne i opuštajuće piano-bar kompozicije “LOOP 666 (Gradovi I & 2)” s elementima jazza i latino primjesa. Ovdje se Piti pokazao vještim majstorom akustike, a čini se da su i bubnjevi analogni, to jest, živi. Još jedan pozamašan kompleksan broj, završni “()” u trajanju od 16 minuta rascjepkan je na nekoliko zasebnih djelova u kojima se akustika pokazala vitalnim katalizatorom posve odudarajući od nekog očekivanog electro terena po kome već godinama šeta Tearpalm.

Stilske, instrumentalističke, lirske i konceptualne promjene su dobrodošle novine u radu ovog talentiranog tandema koji je od ezoteričnog sadržaja ostao tek na dvije-tri kompozicije – izuzetno snažnoj i plesnoj industrial pržioni “120 dana slobode” ko’ da su se probudili duhovi Throbbing Gristle i elektro-akustičnom psycho/space komadu “LOOP 333” gdje vrlo tihim glasom Marko mantra hijerarhijske pozicije anđela i arkanđela Rafaela, Gabrijela, Mihaela, Uriela, May-Hey-Ela i Auriela. U kompletu gledajući, “Drugi” je majstorski pogodak pun mašte i otvorenih horizonta podjednako vibrirajući između čvrste stvarnosti s obje noge na zemlji i duhom u bezgraničnom kozmosu. Marko se još bolje može ustabiliti vokalno, izraz mu je manje-više u recitacijama s blagim polumelodičnim arijama, ali i to je s vremenom moguće dotjerati u homogeniju kulisu. Snažniji i upečatljiviji vokal ovome bi albumu mogao priskrbiti i epitet srpskog underground remek-djela.

[  ]

Naslovi: 1. LOOP 999 (Čovek sa pokvarenom filmskom kamerom), 2.Sakriven III, 3.120 dana slobode, 4.LOOP 777 (Svako za sebe), 5.LOOP 333 (Među zvezdama) / Iglograd (Put na Sirius) / V.S.T.P.R.K.N.T.C.K.P.S., 6.LOOP 666 (Gradovi I & 2), 7.()

ocjena albuma [1-10]: 9

horvi // 03/12/2015

 

Read it on terapija.net

.

MjuzNews e-zine dubs Pt/Tearpalm laest album “a fifth dimension of Serbian alternative music” (in Serbian)

bandcamp_front

Pt/Tearpalm je peta dimenzija domaće alternative

(original publishing date: October 16th, 2015.)

“Drugi” – prvo izdanje etikete 93.93

Dogovor je bio sledeći – dobiti na preslušavanje prvo izdanje domaće etikete 93.93 i objaviti recenziju 48 sati pre objavljivanja zvaničnog izdanja – Pt/Tearpalm – “Drugi”.

Odlična zamisao, ali šta se radi kada pustite materijal i onda ste stuck on repeat na prve dve pesme ceo dan. Sporo. Obećanje još uvek niste ispunili. Rok je prošao. Album je izašao u ponedeljak 12. oktobra. Vi temeljno preslušavate izdanje. Te vas peru aranžmani, te tema, te činjenica da su ljudi koji su ovo radili otključali petu dimenziju domaće alternative koja već dvadeset godina funkcioniše samo u prve dve. Mislim… “alternative”. Ne toga, nego onog iza alternative. Pronašli ste još jednu pesmu koju biste voleli da pustite u klubu. To je osećaj od neprocenjive vrednosti. Pesma se zove “120 Dana Slobode”. Prva je bila “Iglograd (Put Na Sirius)”.

Ovaj album nije sebičan. Ne, na ovom albumu ćete žanmišelžarovski dobiti i gratis rumbu koja je crvotočina za još dalja prostranstva mozga. Ovaj album je deo čuvenih “sobnih azilanata” Sonje Savić, ljudi koji pišaju po realnosti, imaju dovoljno znanja i inspirisani su pravim stvarima kada prave album “Drugi”.

Pt/Tearpalm čine gitarista grupe Goribor, Željko Ljubić Pt i postindustrijsko eksperimentalni lone wolf, Tearpalm. “Drugi” je stvarno njihov drugi album.

Još o albumu “Drugi” i novoj etiketi 93.93 na OVOM linku.

 

Read it on MjuzNews

.

Helly Cherry fanzine interview with MMM of Tearpalm & 93.93 (in Serbian)

(original publishing date: September 11th, 2015.)

Teško je napisati uvod, a Alistera mi, i razradu pa i zaključak, za nesnosnog umetnika kao što je Marko Dabetić. Ni sama ne znam niti pokušavam da vas uvedem u opširni opus koji stoji iza njega, zato sam ga samo zamolila da bude opširan i opušten kao kad pijemo kafu, kada mi u toku razgovora četiri puta dođe da ga citiram na statusu (što sam uz zadnju kafu i učinila). 
HC: Ko je sada Tearpalm i šta se radilo od poslednjeg intervjua do sad?
MMM:
Pitanje ima više odgovora, ustvari, što je valjda česta stvar sa pitanjima uopšte.
Jedan od njih bi bio da sam Tearpalm ja i ko god od pozvanih ovde-onde pristane da bude deo nekog od nedela pod tim imenom (za koje, recimo, prvi ja ne želim ni da tvrdim da se izgovara ovako ili onako ili znači ovo ili ono. Mislim da u kreativnom izrazu, onom koji čuva svoju vitalnu vezu sa opstankom svog počinitelja kao svesnog bića, neke stvari prosto moraju da ostanu enigma. Pogotovo kad se ima u vidu podsvesna komponenta porekla imena, u ovom slučaju.) S druge strane, bilo bi najtačnije reći da je od 2010. do danas Tearpalm od jednočlanog projekta sa politikom “radim šta mi se hoće”, kroz intenzivan onstage život, postao projekt dva čoveka – Dimitrije je svojim doprinosom toliko poveo priču u meni isprva neočekivanom smeru, da je do danas Tearpalm često skoro jednako njegov koliko i moj, u smislu same svirke često i više njegov, pogotovo uživo. Koncepti i taj direktni, najličniji deo sadržine i dalje su moji, ono što bi ljudi olako nazvali idejom – ali da je ideja dovoljna za uspelo delo, svaki propagandni letak na svetu bio bi umetničko delo. Ljudi koji malo zađu ispod gole površine stvari, obično nađu da je izvedba odlikovana verodostojnošću, ubedljivošću – ono što se računa. Od srca preporučujem još aktuelni EP “3” Dimitrijevog projekta Plavo tkivo. Istovremeno cutting edge i kompletno retro, prelepa svirka.
Treći odgovor mogao bi da bude da je Tearpalm u svakom trenutku rezultanta rada svih ljudi, mašina, entiteta i supstanci koje ga čine. Not untrue at all.
Od poslednjeg za HC, 2009. – pa skoro SVE. Ne mogu sad da se setim da li je tada drugi album već bio out, ali u međuvremenu je tek bilo ludilo od saradnji, svirki zabeleženih i zaboravljenih, sedam ili osam tranzitnih izdanja, od kojih je najskorije, još vruće, moguće naći u ØØØ Edition sekciji 93.93 sajta. Za dž.HC: Kako si krenuo sa Pitijem?
MMM:
Well, jedne večeri smo se napili jako, odvezao me je kući, ja sam ga pozvao na kafu, imao sam neke popperse u kući, jedna je stvar vodila drugoj…
Šalu na stranu, Piti je stari drugar, poznanstvo je počelo negde još u doba saradnje Bokerinija i Paganske ljubavi; Piti je prosledio soundboard out snimak sa naše svirke iz Feedbacka Zdeni u Zagreb, to je završilo kao live debut (u to doba nismo mogli da predvidimo da će to biti i jedino izdanje), uključio je Tearpalm u nekoj stidljivoj proto-fazi na kompilaciju “Niš”objavljenu za istog izdavača, ostalo je tajna istorija. Ali u osnovi, za za Pt/Tearpalm projekat je zaslužan niz njegovih osobina koje ga iz moje perspektive čine savršenim za saradnju; čovek pre svega voli prati muziku, snima brzo i otvoren je za drastične intervencije na snimljenom materijalu, čemu treba dodati da ima nagomilano skitačko iskustvo i emocionalni naboj da postane bojeva glava na vazda konvulzivnom i ličnom ustrojenju Tearpalma.HC: Šta sada radite i dokle se stiglo sa albumom?
MMM:
Drugi album, za sad još pod predvidljivim radnim naslovim “II” je 99% gotov. Ostaje da se uradi cover, i da se dosnimi još jedna mala partija basa. Bas na albumu, tamo gde nije programiran, svira Miloš, po prvi put nakon one prve, tročlane live postave Tearpalma, ako se izuzme onaj cover “Krautrock” od Fausta za argentinski tribjut. Na albumu još mogu da se čuju i Dimitrijevi sintovi i samplework, dok je sam zvuk dosta okrenut dekonstrukciji tradicionalnog rokenrol zvuka u garažnom maniru, pomalo u The Fall ili Pere Ubu fazonu, makar je to bila početna ideja – zalazi mestimično u sve i svašta, od industrial rocka do totalne Grateful Dead psihodelije. Novina je da čak tri pesme imaju vokale (četiri ako se računaju subliminalna šaputanja), te da su za sve tri planirani spotovi, od kojih su dva već uveliko među nama, i ne prolaze loše, kad se uzme u obzir kakva je slušanost alternativne muzike kod nas. Lepo su propraćeni od svih sajtova i blogova koji još mrdaju kurcem da prate nešto novo kod nas – “Iglograd”, cover Legendary Pink Dotsa se našao čak na redakcijskoj top listi MjuzNjuza. Vidim da se lagano 93.93 trake pojavljuju po miksevima, mahom ljudi iz inostranstva, od kojih su neki značajni promoteri srodnog zvuka u svojim zajednicama… Nadam se da će se naći ko da ih zavrti i kod nas. Ambicija je da se album pojavi u toku septembra, prvo kao download, a onda i kao fizičko izdanje, prema koncepciji 93.93 Publishing glede fizičkih izdanja, koja će možda nekim ljudima biti nešto sasvim novo. Razgovara se i o nekoj balkanskoj turneji, no o tome je prerano da se išta pouzdano kaže u ovom trenutku.

HC: Šta je 93.93. i koji je koncept?
MMM:
93.93 je najbolje kratko opisana onim iz zaglavlja na sajtu – a different music label from Serbia. Svestan sam, naravno, da to ustvari ne govori previše. Najbolje je istražiti, u čemu je ta različitost. Za mene, definišu je dve stvari: pristup medijima i aktuelnoj situaciji na polju muzičkog izdavaštva (i stvaralaštva), te uređivačko usmerenje. Ovo prvo je daleko lakše objasniti – 93.93 namerava da ignoriše sve ono što smo navikli da i dalje motamo po glavi kad se pomene muzika ili sporna scena: nerealne neradničke ambicije, poludupaste marketinške “strategije”, lopovske producentske medije, spamovanje, sitno mitomanisanje i full scale megalomaniju; suštinski, ideja je da kao izdavački poduhvat u neko dogledno vreme 93.93 preraste u ono što ja kao music fan želim – stvarno alternativno orijentisanu (ne “MTV2 alternativnu”) etiketu koja radi u skladu sa vremenom u kome postoji. Mahom elektronska muzika iz post-industrial koša, ali bez ikakvih ograničenja zaista – ima čak i doom metala, psihodeličnog roka i musique concrete. Pri tom, ne kažem ja da kod nas nema etiketa koje guraju dobar zvuk po mojim merilima, u manjoj ili većoj meri – tu su Ne-Ton, Àsino Elettronico, Nauk (nastao na pepelu nekadašnjeg Cold Trinityja), ima dosta toga dobrog i kod Crime:Scene i BPR.  Svi imaju u svom radu elemente koje i 93.93 prepoznaje kao važne i zajedničke – ali ideja je bila da se ode još dalje u smeru tvrdoglavog urbanog kulta, kao i da se pobegne od paradigme web stranica + free download na koju kao da smo unapred osuđeni.

HC: Kako si okupio ljude za kompilaciju?
MMM:
Pre svega, nisam bio sasvim sam u tome. Ali većina ljudi iz ovog prvog talasa 93.93 saradnika su ljudi koje sam pratio poslednjih godina, ili provereni ludaci i dragi prijatelji čiji rad cenim. Neki su se sami javili, ali to su opet ljudi koje sam nameravao da kontaktiram. Poprilično sam siguran da će tako ostati i na dalje. Ne znači da su vrata zatvorena za ljude koje ne znamo u 93.93 proširenom krugu, naravno – uvek će biti mesta za sve kvalitetno što se uklapa u ionako prilično eklektičnu overall estetiku koju label zastupa. Samo neće biti egalitarističkih proseravanja i javnih konkursa. Ain’t nobody got time for that. Kao i život i animal porn, 93.93 prosto nije za svakoga.
Lično, uživam u ideji da 93.93 okupi i održi na okupu jednu meni uglavnom poznatu “all stars” ekipu koja bi istovremeno, kad bi svi bili fizički prisutni na jednom mestu, činila opaku žurku, ali i skupinu koja može da dobije kafansku tuču anytime.  S druge strane, ima tu i finih ljudi koji samo rade ludo dobru muziku.
Na neki način, najkraće i najtačnije bi bilo reći da je 93.93 label za ljude koji se ne zanose idejama o nekoj nemogućoj sceni, niti pokušavaju da od muzike naprave posao  – za ljude koji stvaraju iz čiste volje, protiv zdravog razuma, čak, kad se uzme u obzir kakav nam je život ovde.

HC: Kuda ide ovaj svet?
MMM:
Prema svemu što verujem poslednjih godina, apsolutno nikuda. Nema gde da ode. Ne može se van  Jednog.

HC: Šta je retardotron?
MMM:
Kao i oni age test posteri gde stave kasetu i olovku, pa ako znaš šta ih povezuje zna se da si mator, retardotron je jedna od onih stvari za koje uvek možeš da kažeš – if You have to ask, You’ll never know. Mala pomoć: starije je od YouTubea.
Ako je tačno ono da u poslednjim trenucima čoveku prolazi pred očima neka ubrzana montaža čitavog života, mislim da će meni i mnogim ortacima to baš tako da izgleda.

HC: Zašto je koncept sadašnjih medija kojima se prenosi muzika zastareo?
MMM:
Kapiram da sam o ovome dovoljno već rekao gore, kod toga koja su ideje 93.93. Samo kolekcionari danas kupuju muziku, a oni su obično opravdano teški za zadovoljiti. Ostalima to jednostavno nije potrebno. Meni prvom. Sva fizička izdanja koja imam su albumi prijatelja koje sam kupio iz podrške ili dobio na poklon. Staju još uvek u kutiju za cipele. Naravno, bilo je i dana gomilanja kaseta i diskova – ali to je sad već davna prošlost. Vinil već nikad nisam ni skupljao. Da se ne lažemo.

HC: Čega se plašiš?
MMM:
Znam, zvučaće kao kliše, ali – straha.

Sam rekla da nema zaključka? Jedino što ću da dodam je: Ovaj grad je nekada bacao svetla daleko, to je navuklo stoku.

 
Olja Wagner
Read it on Helly Cherry

.

MjuzNews includes Iglograd in site favorites (in Serbian)

YouTube screenshot by MjuzNews

(original publishing date: June 24th, 2015.)

Zastrašujuće uspešna saradnja

Posle tačno 24 sata slušanja ove obrade pesme “Needles (Version Sirius)” grupe Legendary Pink Dots jedino što možemo da zaključimo je da je ovde reč o zastrašujuće uspešnoj saradnji između Željka Ljubića (Pt), gitariste i osnivača benda Goribor i Tearpalm, okultnog post-industrijskog one-man tripa.

Dok Goribor imaju ozbiljnu bazu poštovalaca, redakcija MjuzNewsa je imala prilike da poseti dva Live Tearpalm nastupa i ostane kompletno bez teksta pred ludilom koje je zatekla. Audiovizuelni naboj koji je Tearpalm u stanju da stvori u saradnji sa VJ umetnicom MM je nešto što je, pored višedimenzionalnosti zvuka koji sa sobom nosi Pt, ključ koji ovu obradu pesme u 2015. godini i na ovom tlu čini dragocenijom od originala. I dok mnogima ne pada na pamet da bi ovo mogli da čuju u najboljim klubovima Beograda, mi smo sigurni da ima DJ-eva koji neće propustiti priliku da zavrte Pt/Tearpalm – Iglograd (Put na Sirius) [5M Version] pred pravom publikom. Ozbiljan korak u karijeri dvojice talentovanih muzičara.

Ovo je oficijelni promo video za njihov drugi singl sa izdanja koje spremaju za 93.93 Publishing. Zapratite Pt/Tearpalm na Facebook-u.

A sad nam skupite vilicu sa poda i poslušajte sa nama Pt/Tearpalm – “Iglograd (Put na Sirius) [5M Version]  

read it on MjuzNews

.

Balkanrock.com includes Iglograd and Loop 777 in regional news (in Serbian)

Tearpalm live at CK13, chosen for the article by Balkanrock.com

(Original publishing date: July 7th, 2015.)

Iglograd (Put na Sirius) drugi je po redu video kojim Pt/Tearpalm najavljuju svoje novo izdanje.

Kao inspiracija za ovu pesmu poslužila im je pesma Edward Ka-Spela iz  londonskog eksperimentalnog rok benda Legendary Pink Dots.

U izradi spota svoj doprinos su dali: Željko Ljubić Pt (gitara), MMM (semplovi, sint, elektronika, vokal), Miloš Dabetić (bas) i Edipa Dabetić (drum programming). Izdavač je 93.93 label koji, kako stoji, ne veruje u standarde mrtvih medija.

Pt/Tearpalm rezultat je saradnje gitariste Željka Ljubića Pitija (jedan od osnivača bendaGoribor i saradnik brojnih indie bendova) i Tearpalma, postindustrial muzičkog projekta sa uplivima psihodelije.

Inače, pre par meseci, Pt/Tearpalm objavili su još jedan singl, Loop 777 (Svako za sebe) koji prati video spot zasnovan na natpisima i street artu prisutnim na ulicama grada Niša, godine 2015.

read it on Balkanrock

.

MjuzNews about IN NO ORDER OF IMPORTANCE: a 93.93 Record (in Serbian)

(original publishing date August 5th, 2015)

000_INOI_poster_web

Potpuno sveža pojava u domaćem izdavaštvu, 93.93 publishing, može da se pohvali prvom kompilacijom “IN NO ORDER OF IMPORTANCE” koja okuplja autore koji stvaraju muziku u žanrovima od ambijenta, preko darkwave-a i doom metala, do post-whatever zvuka. Kompilacija pruža solidan uvid u to dokle je stigao domaći underground zvuk, a na njoj ćete čuti 33 numere koje su pravili Tearpalm, Koneyn, Mekonin, Nikola Nežit, Dunduew, Black Light District i mnogi drugi.

OVDE možete da čujete i kupite kompilaciju.

read it on MjuzNews

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s